Cena? Inbox!

Kada ulazite u prodavnicu da biste kupili nešto, podrazumeva se da će prodavnica imati ime, kasu i istaknute cene proizvoda. Isto bi trebalo da važi i na internetu, uz dodatnu obavezu prodavca da se predstavi u što boljem svetlu, kao legalan i registrovan biznis, jer su internet prevare neretka pojava, što nama, koji imamo online prodavnice, nameće dodatnu obavezu da jasno i transparentno istaknemo cene onoga što prodajemo, istaknemo da li i koliki porez je uključen u cenu, i da uverimo kupca da će njegova transakcija biti bezbedna na našem sajtu.

No, ne prodaju se stvari samo preko sajtova. Masovno se prodaju putem društvenih mreža. Delom preko Instagram ili Facebook Shopa-a, što je besplatna i vrlo zgodna opcija za bilo koji brend koji je na ovim mrežama, nešto poput virtuelnog izloga, ili krnje verzije online shopa u slučaju da imate web prodavnicu na sopstvenom sajtu. U ovim shopovima obavezno je istaći cenu, inače ne možete da objavite proizvod. U julu 2022. Meta, kompanija koja je vlasnik Facebooka i Instagrama, uvela je novi, lakši način plaćanja za one koji posluju putem njihovih shopova. Naime, kada kupac pošalje poruku da želi da kupi prozvod (koji u shopu ima istaknutu cenu), prodavac pravi zahtev za plaćanje, nešto kao PayPal request, i kupcu se pojavljuje prozorčić koji prikazuje osnovne informacije o prodavcu koji naplaćuje, gde će i uneti svoje podatke sa bankovne kartice.

Ali postoji na pomenutim mrežama more profila koji prodaju odeću, obuću, hranu, piće, igračke, posteljine, posuđe, tehniku, čak i životinje, a koje plasiraju prodajne objave kroz slike i opis predmeta na slici. U opisu cene nema. Na pitanje korisnika koja je cena, najčešće se dobije odgovor: „inbox“ ili „dm“ (=direct message)

Kada pitate Cena-Inbox-Prodavca zašto ne istakne cenu lepo i tranparentno, najčešće dobijete odgovor da se tako štiti od konkurencije, navodno, vrlo mu je važno da neko ko nudi sličan proizvod ili uslugu ne zna njegove/njene cene. Kao da konkurencija ne može da zamoli drugare da pitaju za cenu u inbox, ako im je baš toliko važna nečija cena.

Postoji i druga grupacija, to su ljudi koji rade „na crno“, nemaju registrovane biznise i prodaju robu ili usluge, takoreći, nelegalno. Ne plaćaju porez, time krše zakone, i veruju da je dovoljno da nemaju istaknute cene i biće nevidljivi poreskim inspektorima, koji, pazite sad, imaju Facebook i Instagram profile na kojima se ne zovu „Poreski Inspektor“, već imenom i prezimenom, kao i bilo koja druga mušterija koja bi mogla da Vas priupita za cenu u inbox.

Najkreativniji odgovor koji sam čula od ljudi koji ne ističu cene javno na društvenim mrežama jeste da to čine da bi povećali vidljivost objave. To je kao kada ljudi kažu da puše da se ne bi ugojili. Čak i da je tačno da nikotin smanjuje apetit, pušenjem ćete narušiti čitav niz drugih telesnih funkcija. Tako ćete i na društvenim mrežama zaista dobiti veću vidljivost ako objava ima mnogo komentara, ali ćete istovremeno narušiti dobru sliku o sebi i predstaviti se kao neko ko ne komunicira jasno sa potrošačima, ili, još gore, posluje nelegalno ili pokušava da utaji porez.

Četiri su glavna razloga zbog kojih ja, kao kupac, ne želim da te vučem za virtuelni rukav i pitam za cenu. Prvi je moja introvercija – i na pijaci kupujem kod onih prodavaca koji flomasterom na kartončetu ispišu cene, nisam od onih kupaca koji vole da ćaskaju. Drugi – možda ne nameravam da kupim nešto odmah, već da najpre uporedim cene. Smatram nedopustivim da neko moje potrošačko vreme traži tako što ću ga (vreme) trošiti na 1. pisanje prodavcu, 2. čekanje odgovora.
Treće, želim da budem uverena da su cene iste za sve, a da neće moja inbox cena biti kreirana ad hoc na osnovu drugih stvari koje se vide na mom profilu, te na osnovu koje potrošač procenjuje da či će nešto da mi naplati više ili manje.
I četvrto, a najbitnije, želim da znam da robu kupujem od osobe koja posluje legalno, ne samo zato što ja sama svakog petnaestog u mesecu plaćam poreze i doprinose, već i zbog toga što znam da ću kao kupac biti zaštićena u slučaju da roba nije odgovarajuća ili odgovarajućeg kvaliteta.
Ova četiri razloga kod mene su toliko snažna da, ma koliko mi se nešto što vidim na mrežama svidi, i pomislim da bih kupila, i ma koliko mi je potrebno, nikada, i zaista nikada ne pošaljem poruku u inbox da pitam za cenu, već odmah odustajem od kupovine. I znam da nisam jedina.

Jedini opravdani razlog da ne istaknete preciznu cenu može biti prodaja unikatnih umetničkih radova, pri čemu zaista svaki komad košta drugačije. Ali i u tom slučaju možete navesti makar cenovni rang.

Ako ste potrošač, imajte na umu da je Vaše pravo da znate sve detalje kupovine pre nego što tu kupovinu obavite. Trgovac koji posluje preko interneta je u obavezi da na vidnom i dostupnom mestu, u skladu sa članom 6, Zakona o elektronskoj trgovini, naznači: poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda (koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove ako ih ima). Jedino kada kupujete od legalnog i registrovanog prodavca možete biti sigurni da ste zaštićeni kao potrošač.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s