Kultura vređanja

Sigurno znate šta je bot. Ako i ne znate, sigurno ste naleteli na neki “botovski” komentar ispod vesti na bilo kom portalu. To Vam je ono kad portal objavi kako je na primer, neki ministar uradio nešto, a onda ispod vesti kreće okršaj dve botovske armije: pro režimski botovi pišu kako je ministar divan i sve što vlast radi super, a opozicioni botovi pišu kako je ministar grozan i ništa što vlast uradi ne valja.

Bot nije novina. Bot je, originalno, kompjuterski program napravljen da ostavlja komentare na sadržajima na internetu. Ispostavilo se da za malu naknadu ili za određene beneficije, lako možete da angažujete ljudske botove da rade isto što I program, samo još autentičnije, i sa više žara. Ovo, takođe, nije domaća radinost: botovi su aktivni i angažovani širom sveta. Postoji čitav pravac u marketingu koji je baziran na objavama proizvođača i komentarima botova koji bi trebalo da predstavljaju “autentično iskustvo korisnika”.

I sve bi bilo ok da se botovska kultura zadržala tamo gde je zamišljena: na portalima medija. Ali botovi su nadasve aktivni na društvenim mrežama, a kako je u jeku predizborna kampanja, agresivniji su nego ikada. Potpuno je svejedno za koju političku opciju rade, u žaru pljuvanja protivničke opcije ovu vrstu komunikacije preneli su na bilo kakvo komuniciranje sa bilo kime. Više nije važno o čemu je vest, masovno je samo postalo važno “opljuvati”, uniziti, reći nešto loše i taj trend komunikacije vidljiv je svuda na internetu. Posebno se ističu u mizoginiji, naime, ako je reč o političarki (opet, nebitno da li je vlast ili opozicija), najveći deo komentara odnosi se na njen fizički izgled, koji, po pravilu, treba ismevati.

Danas su me posebno pogodila dva primera ovog „komunikacijskog nasilja“:

*Drugarica vodi umetničku školu. Snimila je simpatičan video u kome objašnjava šta deca mogu naučiti kod nje u školi. Prvi komentar ispod napisala je muška osoba koja se osvrnula na njen fizički izgled napisavši da „ima dobre mlekare“. U kom univerzumu je ok komentarisati nečiji fizički izgled i to na tako prizeman način? Da li bi bilo drugačije da je vlasnik škole muškarac? Da li bi mu neka žena napisala da mu se baš lepo ocrtava ono ispod šlica? (da se razumemo, ne smatram ni da bi to bilo ok, ali složićete se da takav komentar niste videli u botovskoj praksi).  

*Druga drugarica vodi savetovalište. Na objavi na kojoj detaljno objašnjava neki mehanizam u organizmu javio se neko ko kaže „kakve gluposti pišete, ja sam veterinar i znam da ovo nije tačno!“. Na stranu da li je tačno (a tačno je). Kada je postalo ok da nekome govorimo da piše gluposti? Kada je postalo ok da potpuno otvoreno i bez skrupula ponižavamo nečiji rad i trud?

Iskreno, ja ovo ne razumem. Nikada, a na mrežama sam prisutna više od 15 godina, nisam osetila potrebu da nekome ostavim zlobni komentar. Sećate li se onog zeke iz filma Bambi? Zeka kaže „ako ne možeš da kažeš nešto lepo, nemoj ništa ni da kažeš“.

Molim Vas, nemojte biti botovi. Nemojte preuzimati ovu „kulturu komunikacije“. Razmislite o tome što ćete da otkucate pre nego što pritisnete „objavi“. Razmislite da li biste to nekome rekli i u lice ili ste samo stekli „hrabrost“ jer Vas štiti sigurnost ekrana. Razmislite da li Vas se, uopšte, tiče nečija objava da biste morali da je komentarišete. Kako biste se Vi sami osećali da ste uložili trud u nešto i objavili, a neki stranac na internetu bez ikakvog razloga oseti potrebu da Vam napiše nešto ponižavajuće?