Da li ste već čuli za Gretu Thunberg?
Da li je Greta:
– šesnaestogodišnja eko-aktivistkinja?
– osoba sa poremećajem autističnog spektra?
– osoba koja je isprovocirala Donalda Trampa, predsednika Amerike?
– osoba koja je pokrenula tinejdžere širom sveta na masovne proteste protiv daljeg zagađenja?
– osoba koju masovno hvale na društvenim mrežama?
– osoba koju masovno osuđuju na društvenim medijima?

Bilo koji odgovor koji ste odabrali je tačan, i svi ponuđeni odgovori su tačni. Greta nikoga ko je čuo za nju ne ostavlja ravnodušnim. Ona je tinejdžerka koja ima Aspergerov sindrom, poremećaj autističnog spektra, koji ni na koji način ne ugrožava kognitivne funkcije ili intelekt (štaviše, osobe sa ovim sindromom često imaju neku vrlo izuzetnu kognitivnu sposobnost), već se ogleda u socijalnim osobenostima, na primer osoba vrlo retko sklapa prijateljstva, izbegava određenu vrstu hrane ili bira isključivo neku vrstu hrane, ponekad nema izraženu empatiju, isl. Po rečima njene majke, Greta je bila vrlo povučeno dete, koje nikada nije govorilo u javnosti, dok nije, na jednom skupu, upoznala aktivistu Greenpeace-a, međunarodnog udruženja za očuvanje živog sveta na planeti. Tada je, kaže njena mama, inače poznata švedska operska pevačica, koja je čak predstavljala Švedsku na Eurosongu, pojela hranu koju joj je “grinpisovac” ponudio, koju nikada ranije nije htela, jer je prepoznala u toj ideji borbe za očuvanje planete nešto važno. Tačnije, ako mogu da sažmem mesece njenog objašnjavanja šta radi i zašto, shvatila je da svo obrazovanje, statusni simboli, pa čak i socijalne interakcije, neće imati nikakvog smisla ako ne budemo imali planetu Zemlju da živimo na njoj.

Greta je u maju 2018. godine dobila nagradu švedskog časopisa Svenska Dagbladet za najbolji sastav na temu ekologije. Zajedno sa drugim finalistima ovog takmičenja, došla je na ideju da pokrene “školski štrajk” – bojkot nastave, tačnije javne proteste za vreme nastave, kako bi ukazali na to da je to ono najdragocenije čime deca grade svoju budućnost – obrazovanje – potpuno obesmišljeno činjenicom da ova planeta neće imati budućnost ukoliko nešto ne promenimo. Možda je nama u Srbiji, zemlji u kojoj se na zimovanja i letovanja neretko ide van dana raspusta, i tu praksu iniciraju roditelji, a škole pravdaju, teško da razumemo koliko je radikalan školski štrajk, ali u nekim zemljama Evrope, na primer u Švedskoj, obrazovanje se smatra osnovnim pravom deteta, koje niko, pa ni roditelj odlaskom na letovanje, ne sme da mu ugrozi. Baš zato, Gretini roditelji nisu podržali njenu ideju da ne ide u školu. Baš zato, Greta je potpuno sama, 20.avgusta 2018. (što je prvi dan škole u Švedskoj), sela pred švedski parlament za natpisom “Školski štrajk za klimu”:

Ali nije dugo ostala sama. Pogledajte gornju fotku, pa potom fotku koja sledi. To je snaga pojedinca koji je rešio da nešto pokrene. Uskoro je Greta inspirisala masovne protrste mladih (i ne samo mladih) širom sveta:

Ubrzo je Greta dospela u parlamente mnogih evropskih zemalja, održala je TED govor, govorila je u EU parlamentu, u lice optuživala političare širom sveta da nisu na vreme shvatili ozbiljnost situacije, da su deci ukrali budućnost svojim nemarom za klimu…

Ovde je važno da se setite ko je Greta: tinejdžerka sa Aspergerovim sindromom, u isto vreme tako obična i tako posebna. I zato je njeno polje delovanja šire od “samo” priče o klimi: Greta nas uči da autizam ne mora biti prepreka, da osoba u autističnom spektru može da uradi velike, značajne i važne stvari. Njen primer uradio je za inkluziju osoba sa posebnostima mnogo više nego bilo koji program inkluzivne nastave, ili kampanja za poštovanje različitosti.

Ali, kad je Gretina misija tako sjajna, otkud onda toliko poruka mržnje koje stalno dobija u komentarima na postove na društvenim mrežama? Otkud tolika potreba da se obesmisli ono što ona govori? Prošle sedmice uz posadu jedrilice doplovila je od Plimuta do Njujorka na samit UN o klimatski promenama. Mnogi su njenu plovidbu okarakterisali kao PR sredstvo, koje je besmisleno jer, navvodno, jedrilica će biti vraćena avionom. Za one koji nisu uspeli da shvate: jedrilica jeste PR sredstvo! I to odlično. Njena plovidba bila je čin protesta, I kao svaki čin protesta, bila je simbolička i provokativna. Donela joj je neophodnu pažnju i medijsku vidljivost kako bi mogla da pošalje važnu poruku, a to je da ne mora svako od nas da putuje dve sedmice brodom, već svako mora da da svoj mali doprinos borbi za klimu, šta god to bilo: odustajanje od kesa i slamčica, vožnja bicikila, a ne auta, jedenje manje mesa (jer farme su među najvećim zagađivačima životne sredine), itd.

Moj najsnažniji motiv za studije psihologije bio je da bolje razumem ljude, njihove motive i zašto imaju stavove koje imaju. U ovom slučaju rekla bih da je glavni razlog za nerazumevanje i “hejtovanje” Grete vrlo očigledan. Lakše je poricati nego se suočiti. Jedino ako živite pod kamenom ne znate za užasne požare u Amazonu, u Rusiji, u afričkim savanama, za topljenje glečera, za seču prašuma, za izumiranje životinjskih vrsta…. I jasno je da je ljudsko delovanje dovelo do užasnih klimatskih promena. A “ljudsko delovanje” nije delovanje nekih tamo ljudi. Nego je sadašnja klima direktna posledica svega što smo uradili ja, vi, mi, oni… svaki čovek na planeti je svojim izborima doprineo da klima danas bude ovakva. I Greta upravo na to ukazuje, da smo svi odgovorni, i da moramo nešto da uradimo. I kao što rekoh, lakše je poricati klimatske promene nego preuzeti deo sopstvene odgovornosti. Lakše je optužiti Gretu da je nečiji projekat, da je posledica savršenog PR-a, nego promeniti svoje komforne navike. Uzgred, Gretina svetska vidljivost i jeste posledica savršenog PR-a, ali u tome nema ničeg lošeg. Njena ideja jeste iskonski i originalno njena, ali je podržana sjajnim, profesionalnim PR-om. Ali o njenom vrhunskom PR-u obećavam vam poseban tekst, vrlo brzo 🙂 . Do tada, možete i sami da napišete u komentarima šta mislite, zašto je Gretina poruka doprla do toliko mnogo ljudi, a upozorenja naučnika, koji nas već godinama upozoravaju da smo potrošili sve resurse planete nisu?