Mnogi ljudi žele da se „sprijateljimo“ putem Facebooka i hvala im na toj želji. Od trenutka kad nekome pošaljete friend request / zahtev za prijateljstvo, možete da vidite sve što ta osoba objavljuje javno, tj. sa opcijom „public“ (ikonica je zemaljska kugla). Znajći to, stvari koje želim da podelim sa celim svetom, objavjujem javno. I to bi trebalo da bude dovoljno onima koji žele da budemo prijatelji a nikada se u životu nismo sreli, niti videli, niti upoznali, niti nas je, makar, neko spojio online. Ako ja nekog koga nikad nisam srela, videla itd, želim da pratim, ja kliknem na opciju „prati/follow“, ali to sam samo ja… većina šalje friend requests. Budu mi interesantni oni sa kojima imam mnogo zajedničkih prijatelja, još ako su svi iz iste branše pomislim da smo se sigurno negde makar sreli… Baš juče stiže jedan takav zahtev…

Lepa devojka, 37 zajedničkih prijatelja… zove se Mia Đurić, živi u Rimu (blago njoj), voli Desmonda Tuta (baš lepo), objavljuje fotke Toskane… (čekaj, zar ne živi u Rimu? Pa dobro, možda joj se ne sviđa Rim (?!) nego objavljuje fotke samo kad ide na izlete u Toskanu…). Problem je što joj većina fotki ima potpise profi fotografa, i to različitih. Ali to i dalje ne mora ništa da znači, voli, devojka, Toskanu, pa skuplja po netu neke lepe fotke… Problem je što ni profilne fotografije nisu njene… 

Znate, Google ima opciju pretrage fotografije… pa tako u dva klika možete saznati da je lepotica na fotografiji manekenka Alex Elliott:

Pa dobro, reći ćete, ni prvi ni poslednji lažni profil… Problem je u naših 37 zajedničkih prijatelja… Svih tridesetsedmoro su neki fini, obrazovani ljudi, koji se normalno bave svojim poslom, neki od njih imaju sasvim otvorene profile, pa njima lično nije naročito važno da li im je neko na listi prijatelja ili nije, svakako svi vide sve što objave, ali mnogi od njih imaju zatvorene profile, na kojima objavljuju slike svoje dece, svog stana, objavljuju kad i gde putuju… Većini sam poslala poruku sa pitanjem ko je to, svi su mi odgovorili da je „ne znaju lično, ali imaju mnogo zajedničkih prijatelja….“.  Uz lepu fotografiju, nekoliko osnovnih podataka koji zvuče realno (završila FON, hm, pa mnogi su, ko će ih se svih sećati…), stanuje tu i tu, imamo par zajedničkih prijatelja, svaki profil deluje kao pravi. Recite da sam paranoična, ali osiguravajuća društva u Britaniji su počela da uzimaju kao otežavajuću okolnost za osiguranje imovine ako na društvene mreže postavljate svoja kretanja…. Nisu opasni ljudi koje ne poznajete lično i koji Vas „spamuju“ Herblajfom ili sličnim stvarima od kojih pokušavaju da žive. Opasni su ljudi koji se predstavljaju kao neko drugi, a pritom nije jasno zašto to rade. Zato je važno da prepoznajete lažne profile, i još važnije da naučite decu da ih prepoznaju. Za početak, koristitie najjednostavniju Google pretragu slika. Ako nečiju profilnu fotku nađete na još nekom sajtu, to je već prvi razlog za uzbunu. Ja nisam pristalica zabrana na internetu, pristalica sam opreznog i odgovornog korišćenja interneta, i nadam se da će nam budućnost doneti da svaki internet korisnik ima jedan nalog za sve što radi online, i da je on povezan sa njegovim pravim identitetom. Na taj način neće moći da postoje pedofili koji otvaraju FB naloge pretvarajući se da su tinejdžerke, na taj način neće moći „neko iz mase“ da popljuje bilo koga na bilo kom portalu vesti krijući se iza glupog nadimka…