Najpopularnija ovogodišnja beba bez sumnje je mali princ Džordž, sin princa Vilijama i vojvotkinje Kejt Midlton. Najpre su mesecima britanski i svetski mediji spekulisali o polu bebe (na početku trudnoće behu čak dve bebe, pa se pisalo o tome kako će kraljevski akušer imati sudbonosnu ulogu u određivanju

naslednika carskim rezom), potom smo netremice pratili kako se Kejt oseća tokom trudnoće, onda se ceo svet, a posebno Britanija, spremao za rođenje kraljevske bebe, a hiljade i hiljade obožavalaca i fotoreportera „sjatilo“ se ispred porodilišta kako bi dočekali trenutak kada bebu princa budu iznosili na svetlo dana. Tih dana, jedva da je beba princ stigao i da se pošteno rasplače kad su razni proizvođači raznih brendova počeli da se utrkuju ko će mu pre ponuditi flašicu. Pojavilo se mnoštvo oglasa za razne proizvode koji su se svodili na isto: dobrodošao mali prinče, evo batlerove ruke koja ti na zlatnom poslužavniku nosi flašicu sa dohranom. „Šta će mi to kad imam mamu, koja ima grudi!“ zapitala bi se kraljevska beba da je umela. Razume se, bilo bi neukusno, a možda čak i protivno nekom britanskom zakonu reklamirati gole grudi i aludirati na vojvotkinju, ali, zar je moguće da je flašica bila jedina asocijacija tolikim kopirajterima na rođenje bebe? Da li je dojenje toliko skrajnuto iz naših misli da je jedino što nam pada na pamet kada mislimo o bebi – flašica? Posebno je tužno što su ovakve mini-kampanje doprinele sveopštem pritisku na mamu Kejt, za koju su se mediji mesecima pitali da li će dojiti ili ne. Da se razumemo, u mom svetu dojenje nema alternativu, ali živimo u slobodnom svetu u kom svaka mama može da odluči kako će hraniti svoje dete, pa i Kejt Midlton. Tim pre što, ako je bila odlučila da doji malog princa, poslednja stvar koja joj je bila potrebna jeste ogromna presija. Grudi nisu slavina koju možete, jednostavno, da odvrnete, i produkcija mleka u njima zavisi od niza faktora, od kojih je ključni – stanje psihe.
No, da se vratimo reklamama: postoje vrlo primereni i ukusni načini da se reklamira, tačnije: promoviše, dojenje. Jedna od sjajnih kampanja jeste kampanja NHS-a (National Health Service = Nacionalni zdravstveni servis, www.nhs.uk) Velike Britanije. Njihovi posteri, adaptirani i kao print oglasi, prikazuju ženske grudi u atraktivnim brushalterima, dovoljno smaknutim da beba, koja je takođe u kadru, može da sisa, a opet bez otkrivanja suvišnih detalja, koji bi oglas učinili neprikladnim. Ove efektne fotografije prate po tri rečenice od kojih je prva uvek isticanje benefita dojenja, druga pobijanje predrasuda (npr, da dojenje ne remeti društveni život mame; da i izazovni brushalteri mogu biti za dojenje i sl.), a treća objašnjava da patronažne sestre svakoj zainteresovanoj mami mogu dati besplatan DVD vodič za uspešno dojenje.

Kod nas su stvari, nažalost, mnogo drugačije. Patronažne sestre se, istina, bave i bebama i mamama, ali, koliko one mogu da urade u pet dolazaka koji su garantovani svakoj novoj bebi? U Nemačkoj, na primer, posete patronažne sestre traju do 6 nedelja! Kod nas ne postoji nacionalno telo koje se ozbiljno bavi promocijom dojenja. Kod nas niko ne kontroliše da li se veštačko mleko reklamira po domovima zdravlja. Kod nas jedino udruženje „Roditelj“, čiji su članovi volonteri, pokušava da ukaže na dobobiti i važnost dojenja. Jedina finansijska, pa samim tim i medijska podrška, došla je od strane vode Rosa, koja, ne samo da podržava obeležavanje Svetske nedelje dojenja, već mnogo ulaže u osnivanje i funkcionisanje banaka humanog mleka u Srbiji. Tako se, zahvaljujući Rosi, kod nas, makar i posredno, dojenje našlo na bilbordima: doduše, ne sama slika majke koja doji, već fotografija porodice (mama, tata i beba) koji su prošli kroz iskustvo korišćenja mleka iz banke humanog mleka. Činjenica da su porodice fotografisane za ovu kampanju zaista iskusile koliko je dragoceno majčino mleko daje celoj kampanji nesvakidašnju autentičnost. A nadam se i podstiče, ako ne majke da doniraju svoje mleko, onda bar da istraju u dojenju sopstvenog deteta.

I za kraj, da odgovorim na pitanje iz naslova: zašto sam toliki pobornik dojenja? Šta me, uopšte, briga čime druge mame hrane svoju decu? Ako ste surovi realista i/ili materijalista, reći ću Vam da je dokazano da dojenje višestruko smanjuje rizik za rak dojke kod mame, a kod bebe za razne vrste kancera, kao i dijabetes. Treba li reći da je mnogo jednostavnije da mama doji svoju bebu, nego da svi zajedno, kroz zdravstveno osiguranje, plaćamo lečenje ovih bolesti kod majki i buduće dece i ljudi? Takođe je dokazano da je veštačko mleko u driektnoj vezi sa pojavom gojaznosti u kasnijoj dobi. Ako, pak, posmatrate svet iz romantičnijeg ugla, recimo da nema boljeg načina da majka pokaže bebi svoju bezmernu ljubav nego putem dojenja. Naravno, i ovde postoje brojna psihološka istraživanja koja ukazuju na to da se dojenje bebe mentalno i motorički brže razvijaju, da se kasnije, kao deca, lakše osamostaljuju, u kolektivima pokazuju manju agresivnosti itd. Recite da sam hipik, ako hoćete, ali zaista bih više volela da živim u svetu srećne, pametne i samostalne dece, koja odrastaju u iste takve ljude.