Da li ste ikada videli reklamu za majčino mleko? Ne, naravno da nisam, pomislićete, zašto bi iko reklamirao nešto besplatno? Nasuprot tome, ono što nije besplatno, ali ni približno toliko zdravo ni za bebu ni za mamu, jeste adaptirano mleko, tj. mlečna formula, i to se često može videti u reklamama, iako je reklamiranje hrane za odojčad zabranjeno zakonom. Da, dobro ste pročitali, u Republici Srbiji prema Zakonu o oglašavanju, član 79, stav 1 „Zabranjeno je oglašavanje mleka, druge hrane i pića za novorođenčad i odojčad, kao i pribora za njihovo korišćenje.“ Uprkos tome, reklame za adaptirano mleko u prvom redu, pa potom i za flašice, cucle, ‘laže’, sterilizatore, specijalne vode za pripremu formule (da, vode za formulu!), možete videti u novinama, magazinima, po domovima zdravlja, u apotekama, u prodavnicama dečjih igračaka i opreme za bebe… Spisak je zaista beskrajan. Neki proizvodjači se trude da pronadju „rupu u Zakonu“, pa u oglase stavljaju fotografiji proizvoda za decu stariju od godinu dana, ali uz fotografiju novorodjenčeta. Drugi se, pak, toliko drznu da otvoreno napišu da njihova formula sadrži prebiotike istovetne onima u majčinom mleku, iako gorepomenuti zakon striktno zabranjuje upotrebu reči “majčino mleko”, a obavezuje na zdravstvenu izjavu o značaju dojenja.

Zašto mene sve ovo toliko uznemirava, verovatno se pita svaki čitalac ovog teksta, ili barem svaki koji nije bio majka novorodjenčeta. Zato što je majčino mleko apsolutno najzdraviji izbor i za majku i za dete. Osim toga je i besplatno. Nažalost, u našoj siromašnoj zemlji svega 11% majki odluči da isključivo doji svoju bebu. (Podaci UNICEF-a za 2011.) Ako mislite da je problem fiziološke prirode – varate se! Čak 98% žena ode iz porodilišta sa otpusnom listom na kojoj piše da doji dete. Posle 6 meseci, taj procenat padne na 11%.

Svetsko tržište adaptiranog mleka i hrane za odojčad vredi neverovatnih 17 milijardi dolara i u porastu je 12% godišnje. Zato je neverovatno kad bilo ko odvoji novac za promociju dojenja, pre svega mislim na Vlade razvijenih zemalja, koje su shvatile koliko dojenje smanjuje rizik od raznih oboljenja koja je kasnije skupo lečiti. A još je neverovatnije kad jedna profitna kompanija, koja sa zdravstvenim osiguranjem nema nikakve veze, podržava dojenje. Govorim o kampanji vode Rosa, koja je pokrenula prvu banku humanog mleka u Srbiji. Ovakve banke u razvijenijim zemljama finansiraju Vlade, i one daju mogućnost pedijatrima da upute onaj mali broj žena koji ne može da doji na drugi najbolji izbor za bebu, posle majčinog. Kod nas, nažalost, Vlada nema naročitog sluha, a verovatno ni novca, za potrebe beba. Zahvaljujući Rosi, naša banka humanog mleka obezbedjuje ovu dragocenu hranu prevremeno rodjenim bebama na Institutu za neonatologiju. U praksi to funkcioniše tako što se majka koja želi da donira mleko javi Institutu, medicinsko lice je poseti radi osnovnog pregleda i analize krvi, majka dobije neophodna sredstva za dezinfekciju i sterilne flašice, koje potom puni mlekom i zamrzava. Kada napuni sve flašice pozove Institut i specijalno vozilo dolazi da preuzme zamrznuto mleko i dostavi nove sterilne flašice. Time se obezbedjuje da bebe čijim mamama mleko nije ni počelo da se stvara usled preranog porodjaja, dobiju jedini primereni obrok za oporavak i napredovanje. Donirati mleko nije ni teško, ni naporno, posebno ako se prijavite u vreme kada svojoj bebi uvodite nemlečnu hranu, što je u mom slučaju bilo sedam meseci posle porodjaja. Svaki obrok mleka koji moja beba nije sisala jer je jela ukusne skuvane kašice, bio je zamrznut za druge bebe kojima je bio neophodan.

Sve ovo zvuči divno i humano, ali, u praksi ne ide baš kao „podmazano“. Prvi razlog tome je neznanje da ovakva banka uopšte postoji. Drugi je što nije reč o donaciji kao što je krv – ovde ne može svako biti donor, već samo žene, i to u specifičnoj životnoj dobi i situaciji. Iz oba razloga proizilazi da se ovakva banka mora reklamirati, i to konstantno, kako bi se stalno obraćala novim mladim mamama. Pomenuh već da Vlada za ovo nema ni sluha, ni novca. Zato je herojsku ulogu ovde odigrala Rosa voda, koja već godinama ulaže, ne samo u banku mleka (od nedavno bankE mleka, jer je posle beogradske formirana i novosadska banka mleka, a u planu je i kragujevačka), već i u propagiranje samog dojenja. Sa stanovišta brend menadžmenta, ovde je najinteresantnije primetiti da celu akciju nosi brend Rosa – dakle, voda, najprirodnija stvar na svetu (baš kao i dojenje), koju, štaviše, savetuju bebama jer ima najmanji suvi ostatak od svih voda na našem tržištu (ako ne verujete, proverite kao moj brat od strica kad je bio “novopečeni” tata: iskuvavo je sve kupovne vode da bu utvrdio da jedino Rosa ne ostavlja trag na šerpi!) 😉