Kao potrošač najviše cenim istinu. Ne nužno nisku cenu, jer pravi kvalitet morate da platite, ali ako na ambalaži soka piše da je od voća, ja očekujem da unutra zaista i bude voće. Moj suprug nalazi da je smešno moje „poverenje u deklaracije proizvoda“, ali, mi, Sundjer Bobovi potrošačkog društva, nikoga ne lažemo i očekujemo da i nas drugi ne lažu. Nažalost, lažu. Tačnije, ne govore nam baš pravu istinu. Platon je to nazivao „belim lažima„. Nazovite to kako hoćete, tek, činjenica je da sokovi „100% voće“ nisu 100% od voća. Ako ste pomislili da su razredjeni vodom, nisu, to bilo lepo. No, krenimo od početka, odaću Vam tajnu proizvodnje voćnih sokova…
Za početak, po važećoj regulativi ono što se sme nazivati sokom moralo bi biti od voća. Ukoliko je procenat voća premali, govorimo o nektaru, a ako je glavni sastojak voda uz dodatak koječega, to nazivamo napitkom.
„100% voće“ moralo bi da znači da u sok nije dodavan šećer. Ali, šećer ne mora nužno biti u obliku u kom ga kupujemo u radnji da bismo ga stavili u kolače: beli, kristal šećer.

Iako srpski Pravinik o proizvodnji voćnih sokova, na koji se već godinama svako upućen iz EU zgražava, a koji grčevito brane proizvođači onih sokova na kojima čak ni ne sme da se nacrta voćkica koliko im je procenat voća zanemarljiv, ne smatra koncentrovani sok od grožđa zaslađivačem, on je upravo to – zaslađivač. Da, da, znam, proizvođači sokova tvrde da je reč o soku, a ne o šećeru, ali, ako ste grožđe dehidrirali i koncentrovali, a onda mu posle dodavali vodu da ga „odsirupite“, pa to sve dodali kaši od jabuka, molim vas, nemojte mi to nazivati 100% voćnim sokom, jer grožđani koncentrat nije (više) voće!

Sramotno je što ćete ovaj sastojak pronaći na etiketama najskupljih „prvoklasnih“ srpskih sokova! Srećom, postoji proizvođač koji pravi sok zaista od voća, uz to ga ne naplaćuje papreno, a ukus mu je zaista takav da se može meriti sa domaćim sokovima, ceđenim kod kuće. Reč je o Fruvitinom soku Super Premium, koji je upravo to što mu ime kaže.
Žao mi je što je od „lansiranja“ ovog proizvoda do trenitka kad pišem ovaj post prošlo više od 3 godine (kad ste multitasking mama u sopstvenom biznisu pisanje bloga je negde na 3675. mestu 😉 ), ali činjenica da je ovaj sok još na tržištu i to veoma dobro pozicioniran u maloprodajnim objektima govori da nisam jedini potrošač koji je prepoznao kvalitet. Takođe mi je žao što kompanija Fruvita, izlazeći na tržište sa ovim proizvodom nije imala snage (čitaj:para) za obimniju medijsku kampanju, jer bi tako više potrošača brže bilo upoznato sa mogućnošću da za pošten novac dobiju kvalitetan proizvod. No, put preko police u malorpodajnom objektu je možda duži i mukotrpniji, ali je sigurniji put do potrošača. I najvažnije, koliko god obimnu kampanju da neki proizvod ima, ako je sam proizvod loš, potrošač mu se neće vraćati. U slučaju Fruvita Super Premium sokova bojazan da se tako nešto desi je potpuno izlišna. Ako već niste, obavezno probajte ovaj divni sok, i popijte u roku od dva-tri dana, jer, čak i ako ga držite u frižideru, ovaj sok koji, očigledno, zaista nema aditive ni konzervanse, više ne može da izdrži. Uostalom, toliko je ukusan da ćete ga popiti istog dana. 🙂
p.s. ovaj tekst ne pišem ni kao stručnjak za marketing, ni u dogovoru sa kompanijom Fruvita, već samo kao potrošač koji je oduševljen proizvodom, a slučajno ponešto zna o proizvodnji sokova.