Da li su u GAP-u poludeli ili baš naprotiv?

Velika se prašina digla oko novog logotipa GAP-a.

GAP je osnovan 1969.godine u San Francisku, iako njegov (stari) logotip sugeriše da postoji mnogo duže: naime, odabir disciplinovanog fonta na elegantnoj tamnoplavoj podlozi asocira na „stil predaka koji su imali novca da se elegantno oblače, a mi, eto, nastavljamo njihovu elegantnu tradiciju“.
Da se razumemo, GAP nije jeftina roba, naprotiv, s obzirom na to da se (kao i sve) šije u siromašnim azijskim zemljama, prodaje se za deset do dvadeset puta veću cenu od vrednosti. To je ono što zovemo vrednost brenda.
Godinama je taj elegantni i suzdržani brend, pored kolekcija koje su bile izleti u aktelno, nudio svojim kupcima „svevremenu“ odeću – onu koja se može nositi uvek, nema preteranih pokazatelja modnih trendova, u uvek aktuelnim bojama i krojevima. Takođe, kvalitet (a na ovome uvek insistiram kad pišem o snažnim brendovima) je dozvoljavao da se ta odeća nosi godinama. Tako su svi bili zadovoljni: GAP je prodavao skupu odeću, potrošači su kupovali nešto što su nosili godinama.
Međutim, tu i nastaje problem. Šta se dešava kad ciljna grupa kupi sve što joj treba? Kad ode u GAP prodavnicu i shvati da već ima u ormanu sve što visi u toj prodavnici? Da li brend kao što je GAP, koji se grčevito drži samorpoklamovane tradicije kroz eleganciju i suzdržanost modela treba da se pretvori u novi Cavalli? Ili postoji drugi način da se brend „osveži“?
Moram priznati da mi nije sasvim jasna strategija (ipak nisam insajder GAP-a 🙂 ), ali mi je jasno da se voda u bari uzmreškala.
GAP je rešio da promeni logotip.
U ovo:

I to je izazvalo salvu nezadovoljstva, što među vernim potrošačima GAP-a, što među ljudima iz grafičke i dizajnerske struke, koji se, svi od reda, slažu u oceni da je novi logo „ružan, neupečatljiv i da ne govori ništa“. Moj prijatelj, veliki poklonik GAP-a, a urednik Men’s Healtha za Srbiju duhovito je primetio da su „možda i dizajn logotipa poverili slabo plaćenoj azijskoj radnoj snazi, koja im šije i odeću“. Duhoviti programeri već su napravili i aplikaciju Crap Logo Yourself, koja pravi logotip od reči koju unesete, koji je kopija novog GAP-ovog logotipa.
Otkriću vam pre kraja posta: ljudi iz GAP-a vratili su stari logotip. Izdali su i saopštenje u kome su naveli da su „ima potrošači uvek na prvom mestu, uvek su ih slušali, pa tako i sad, bla, bla…“. Na kraju su najavili i da će vremenom menjati logo, ali na drugi način, jer su „iz ovog slučaja mnogo naučili“.

Uprkos svemu, ne bih rekla da su odgovorni u GAP-u dozvolili sebi tako veliku grešku u koracima. Naprotiv, čini mi se da je novi logo bio namerno običan. Pogledate ga i pomislite „ja bih mogao bolje“!. A to su upravo čike iz GAP-a i želele! Jer, na zvaničnim prezentacijama ovog brenda, kao što je Facebook, logotip sve vreme nije bio promenjen. Zato što je to teško uraditi? Ne, svako ko ima FB profil zna da promena profil slike traje manje od minuta. Zato što novi logo nije u startu imao prepoznatjivost? Ne bih rekla, jer, kad se menja vizuelni identitet, jedno od pravila je da se promeni odmah i svuda, kako bi što pre zaživeo u svesti potrošača.
Šta su onda naumili u GAP-u? Ako niste primetili, dobili su gomilu medijskog prostora – za džabe. Mnogo se govorilo o njihobom brendu, mnogo se pisalo na mnogim sajtovim – Gugl je pun rezultata o GAP-u koji do pre neki dan nisu postojali. A najvažnije od svega, saopštili su potrošačima da im je stalo do njih. Priznaćete, kad to učinite bez povoda, nema baš mnogo smisla. Ovako je GAP pokazao da odluke kompanije mogu da se promene ako to žele oni zbog kojih kompanija postoji. A poruka je doprla do potrošača, jer su sve oči bile uprte u GAP zahvaljujući prašini koju je digao novi logotip.

Da li sam Ilija Čvorović ako mislim da je sve ovo odlično zamišljena i još bolje realizovana strategija koja malo košta?