Bez sumnje, Internet je ubrzao živote do neslućenih razmera. Zahvaljujući njemu, i informacionim tehnologijama uopšte, danas nam je gotovo svaka 
informacija dostupna, danas svi možemo da budemo građanima sveta, danas ljudi ne moraju da ginu od cunamija na koji ranije nisu mogli da budu upozoreni…
Benefita je mnoštvo. Međutim, ljudi su po prirodi loši, nameće se zaključak, budući da su kroz istoriju sve dobre izume uspeli da usmere ka lošem cilju. Primera radi, Nilsu nije padalo na kraj pameti da bi njegova istraživanja o cepanju atoma mogla dovesti do katastrofe kakva se dogodila na Hirošimi u II svetskom ratu. No, da se vratim u sadašnji trenutak, kako su ljudi, po prirodi skloni lošem, uspeli da zloupotrebe Internet? Verovatno ste pomislili na fotografije koje razmenjuju pedofili, ili finansijske prevare koje su moguće prilikom plaćanja karticom na Internetu, ali ono o čemu danas pišem je mnogo subliminalnije, i ne vidi se istog momenta kao zlo.
Internet je, naime, doneo mogućnost da se pripadnici ekstremističkih grupa, zadrti nacionalisti, mrzitelji različitosti, verski fanatici (koji, pomenimo i to, jer potkrepljuje teoriju o ljudskoj skolnosti zlu, uspevaju da idejom pravoslavlja, koja u svojoj suštini ima dobrotu i ljubav, pravdaju svoju mržnju i nasilje), dakle, da se svi oni, i njima slični, pronađu i povežu preko Interneta. Zašto je ovo opasno?
Jer donosi masovnost pogrešnih ideja. Jer, budući da „tamo negde“, za nekom drugom tastaturom, sedi moj istomišljenik, moja ideja je sigurno ispravna, vidi koliko nas ima u celom svetu! Pokušaj lokalizacije velikih igrača, kao što je Google na ćirilici, ne tumači se kao sredstvo za prodor na svako od pojedinačnih lokalnih tržišta, već kao „znak“ jer, zaboga, i Гугл говори мој језик!
Tako ekstremističke ideje, umesto da ostanu skrivene u mračnim umovima, eventualno na tajnim sastancima, izlaze na forume, na blogove, na društvene mreže, tako bivaju verifikovane od strane istomišljenika, i osokoljene da sutra izađu na ulicu, ne prežući od bilo kakve vrste nasilja.
Srećom, Internet nudi i „navigate from this page“ opciju, koju sve češće primenjujem i u off-line životu. Ali imam potajni strah da se grudva malopre opisanih ideja kotrlja niz Internet-padinu, i da se pretvara u lavinu koja će se lako skotrljati na off-line život.
MILICA ČALIJA blog 
Za mene je najveći downside interneta to što imam pristup neograničenoj ljudskoj gluposti. Pročitaš vest, nešto te tera da pročitaš i komentare i onda se po milijarditi put razočaraš u ljudsku vrstu i/ili način razmišljanja svojih sugradjana. Čuj, razočaraš. Zgroziš se. Pa onda iz proklete radoznalosti odeš na trudnički forum, na kojem neko piše da je Teofil jevrejsko ime koje znači „voli boga“, pa se ispod raznorazni zahvaljuju na njenim tumačenju. Onda se javi neko ko kaže da je Zara starosrpsko ime koje su ukrali Arapi i španski brend. I smuči ti se život. Sve u svemu, internet je sloboda govora u svojem najodvratnijem obliku.
Kada sam pisao o tome da demokraticnost Interneta kao medija i nije bas najbolja stvar prozvali su me fasistom 😀 Treba svako da ima pravo glasa, ali ne i mogucnost tolikog eksponiranja, ono sto je nama smesno neko uzima zdravo za gotovo a to moze da ima vrlo negativne efekte
Oh da, zaboravih. Najgore što nam je internet doneo je: Facebook. http://bit.ly/byd6u1
Demokratija je forma u koju može da se smesti različita sadržina. Dok u offline imamo neopisive grozote, tehnologija neta će omogućavati njihovo lako umnožavanje i širenje. A biće ih uvek.
Rešenje? Hm..možda isto što i u svakodnevnom životu. Sloboda iznošenja mišljenja ide do granice gde počinje širenje društveno neprihvatljivih ideja.
Znam da je to rizično i da krajnja konsekvenca može da bude „Veliki Brat“ u liku „Velikog moderatora“, ali…
Ovo je večno etičko pitanje o dobru i zlu, a tu nema jednog definitivnog rešenja. To je proces bez kraja.
Da, sve se ubrzava. Sa jedne strane se organizuju ekstremi a sa druge gradjanske inicijative. I dalje mislim da kvalitet ideje mora da odnese prednost nad strahom od zla u ljudima. Jes’ da Bor nije video Hirosimu ali istim tim orudjem cemo jednom odvratiti neki asteroid koji se zapuca ka nama. Na kraju izlazak na videlo sljama je u neku ruku i dobar, jer su… na videlu. KKK, nacisti i evo stavicu u istu recenicu i komuniste, njima nije trebao internet da pokusaju da promene svet po svom i to u jako kratkom vremenskom periodu.
Hmmm … pogrešna postavka!
Internet je manifestacija društva i ništa više! (Čuj, ništa više – malo li je?)
Internet
tj. njegov oblik koji imamo na umu u vidu diskusionih bordova, blogova sa komentarima i tema na forumima, te istih mogućnosti unutar društvenih mreža,
na kojima prepoznajemo nabrojane loše pojave
su manifestacija našeg društva (u Srbiji).
Ovaj Internet je rezultat stanja u društvu.
Problem je što se ne posvećuje pažnja analizi i otkrivanju uzroka, već uglavnom otkrivamo toplu vodu i donosimo zaključke, bez da kažemo „Dosta više, bre!“ i krenemo da menjamo društvo na bolje.
Ne i ne! … Nikako ne prihvatam kontrakomentar u smislu: Ne možemo mi da menjamo to o čemu pričaš bez pomoći države i institucija društva.
Možemo i moramo mi sami da menjamo! Mi možemo i društvo i državu da promenimo!
Dosta više, bre!
[…] Šta nam je loše doneo internet? CITAT: …….Tako ekstremističke ideje, umesto da ostanu skrivene u mračnim umovima, […]
Reblogged this on e-Bezbednost Blog.