Slobodan Vučićević, predsednik UO Droga Kolinske, izjavio je juče da „postoji tihi bojkot srpskih proizvoda u Hrvatskoj, dok su srpske police u supermarketima sve punije hrvatskih proizvoda“. Sa PR stanovišta ovo je veoma loša izjava jer, ako već misli da se potrošači opredeljuju za proizvod prema nacionalnom poreklu proizvoda, ovakve primebde će samo podstaći „bojkot“. Sa marketinškog stanovišta, zakon tržišta je veoma jednostavan: prodaje se ono što se reklamira. Neka me isprave moji čitaoci iz Hrvatske, ali ne sećam se da je mnogo srpskih proizvoda imalo ATL kampanje u Hrvatskoj. A potpisujem da bi bilo kakva kampanja povećala prodaju.

Ovo smem odgovorno da tvrdim, jer sam lično radila kampanju za Jaffa Cakes „Slatki snovi“, na bilbordima i u štampi u Hrvatskoj koja je donela značajno povećanje prodaje. O „bojkotu“ srpskih proizvoda svedoči i pozicioniranost Jaffa keksa na policama Konzuma – naime, polovinu rafa zauzima Konzumova Jaffa (privatna robna marka) a drugu polovinu Jaffa iz Crvenke. Svi ostali Jaffa keksi, pa i Krašov, su prilično marginalizovani. Poenta, dakle, nije u poreklu proizvoda, već u kvalitetu, reklami i

snazi brenda.

Evo jednog osličnog primera primera marketinškog lokalizovanja, koje se upravo odnosi na Hrvatsku i Srbiju:

Lanac supermarketa IDEA početkom svetskog prvenstva počeo je akciju kojom se prilikom kupovine televizora obezbeđuje vaučer za kupovinu ukoliko „naši“ prođu u dalji krug takmičenja. Obratite pažnju na termin „naši“, dakle ne „Srbija“, „srpski reprezentativci“ i sl. Za one koji ne znaju, IDEA je isto što i Konzum, tačnije, IDEA je deo hrvatske kompanije Agrokor. Ova hrvatska kompanija do sada je u Srbiju uložila 450 miliona evra i zaposlila oko 7.000 radnika. Od tih 450 miliona,  deo je izdvojen za marketing, i to tako što je

IDEA težila da postane deo zajednice. Tako je uspešno sprovela akciju „Kupujmo domaće“ (pogledajte reklamni spot), mnogo uspešnije nego srpsko ministarstvo trgovine i usluga, koje je takođe imalo pokušaj podsticanja kupovine domaće robe.  IDEA je ovu akciju uspešno sprovela i u Hrvatskoj (spot), jasno komunicirajući da kupovina domaćih proizvoda znači očuvanje radnih mesta (mišljenja sam da je ovo odličan unique selling point i za srpsko tržište, ali autori reklame su procenili da je bolje aludirati na srpsku privredu. Možda i jesu u pravu…)

Ovakav način „lokalizovanja“ nije novina i kompanije koje su globalni igrači su veoma svesne značaja lokalizacije. Donedavno smo imali prilike da gledamo reklamni spot Coca-cole sa srpskim reprezentativcem Žigićem u glavnoj ulozi, namenjen, naravno, srpskom tržištu. Švedska kompanija H&M „lansirala“ je limitiranu kolekciju za američko tržište, povodom američkog nacionalnog praznika, 4. jula. Slogan je „podržite domaću ekonomiju i uštedite 20%“.

Da se vratim na početak ovog posta: umesto kukanja o nezastupljenosti srpskih proizvoda u hrvatskim radnjama bilo bi mnogo bolje fokusirati se na marketinške alatke koje bi podstakle prodaju: reklamirati se, i ne zaboraviti da je i Hrvatska, kao i Srbija, tržište osetljivo na razlike u cenama, te da je i cena bitan faktor prema kome potrošači biraju proizvod.