Budite spremni da se može desiti najgore (šta god da je za Vas lično „najgore“).
Vežbajte pre same prezentacije koristeći tehnologiju koja uključuje laptop, mikrofon, projektor, zvučnik, laserski pokazivač, drugim rečima, sve što ćete koristiti pred ljudima trebalo bi proveriti unapred.
Vežbajte u istom ili što sličnijem okruženju onom u kom će biti Vaša konačna prezentacija, tj. ako ćete predavati pred 400 ljudi u konferencijskoj dvorani pomoću velikog projektora, onda vežbajte u velikoj kancelariji, projektujte sliku ekrana na zid, i slično. Nemojte se osloniti na to što ćete jednom proći kroz prezentaciju na svom kompjuteru, to će Vam samo dati lažni osećaj sigurnosti.
Kada mikrofon otkaže ili se kompjuter blokira, ne paničite! Ako postoji osoba zadužena za tehničku podršku, smireno joj kažite da mikrofon ne radi i zatražite pomoć. Može se desiti i da je sala manja, pa da mikrofon i nije neophodan. Ako se kompjuter blokira, mirno ga restartujte, ne potencirajući pred publikom da je to problem.
Imajte plan B. Ako Vaš PowerPoint prestane raditi, ili nestane struje, budite spremni na razgovor sa publikom, koji možete voditi u istom smeru i tempu kao što biste prezentovali sa kompjutera, ako ponesete sa sobom print out slajdova.
Idealno bi bilo da na mesto predavanja dođete ranije, čak veče pre same prezentacije, kako biste probali da predajete u realnom okruženju, i na opremi koju ćete zaista tu koristiti.
Ako se javi mikrofonija dok govorite, to obično znači da ste se približili nekom od zvučnika. U tom slučaju obično pomaže da prestanete govoriti na kratko, i udaljite se od zvučnika.
Nikada ne pokušavajte da salvadate nove tehnologije pred publikom. Pri tome se misli i na novi pokazivač i sl, naime, svaki pokazivač, svaka tastatura, svaki kompjuter je drugačiji, prezentacija nije mesto za vežbanje.
Ako ćete koristiti PowerPoint video materijalima, dajte sebi dodatni sat vežbanja u sobi za prezentaciju, jer zaista milion stvari može krenuti naopako, naročito u kombinaciji video sa tonom i mikrofon.
Na kraju, ne zaboravite da je cilj prezentacije da informišete, edukujete i inspirišete svoju publiku, pri čemu tehnologije mogu pomoći, ali nikako ne smeju postati suština prezentacije.
MILICA ČALIJA blog 
Ovit tekstom si zaista pogodila suštinu onoga što se meni desilo pre kratkog vremena. Odnosno ne meni lično 🙂 nego…..
Naime često sam u prilici da prisustvujem raznim prezentacijama. Naravno da ja kao slušaoc, obratim pažnju na sadržinu prezentacije, medjutim, zadnja na kojoj sam bila je u najmanju ruku bila „strašna“. Ženica je mahala kablovima, kada bi prebacivala slajd govorila bi sada idemo dalje, a u suštini nije rekla svega par dodatnih reči. Sve što je uradila bilo je čitanje sa slajda. Bilo je ….. ma šta reći. Ljudi su naravno počeli izlaziti iako je tema bila izvanredna, aktuelna…..
Načinom prezentacije se drži pažnja slušaoca, sam govor, ton, ponašanje, nervoza, sve to utiče na kvalitet iste. Sami slajdovi meni lično ne znače toliko mnogo. Ako predavač nema šta reći, ako je to puko čitanje, tada je po meni bolje da sedi kod kuće.
Toliko bih dodala samo. Jedan blog post i na ovu temu bi bilo interesantno pročitati.
U pravu si da slajdovi sami po sebi ne znače mnogo. Oni su kao iustracija za roman: ako je roman loš, može i Pikaso da ga ilustruje, džaba! 🙂
Ne mogu govoriti kao stručnjak jer nisam, ali će verovatno Vama koji držite razna predavanja i prezentacije biti interesantno čuti šta mi kao vaša publika mislimo o tome.
Ja lično volim da predavač ima kontak očima sa publikom, ne da nam okrene ledja. Znam zbog toga komentarisati „ma vidi ovaj govori tabli a ne nama“.
Volim kad se našali, ubaci poneku rečenicu koju mi prepoznamo, uočimo da nije napisana, da je rečena i smišljena tog momenta, da nam da mnogo primera…….da jednostavno komunicira sa nama.
Kad nakon prezentacije ljudi ostanu još, kad se teško razilaze, tada se vidi da li je ista uspela i postigla svoj cilj
Meni je, kao nekome ko često drži prezentacije, dragoceno da čujem mišljenja kao što je tvoje
. I potpuno se slažem, poneka spontana rečenica, čak i ako nije istinski spontana već dobro uvežbana da tako zvuči, može da „podigne“ i najsuvoparnije teme.